Средњовековни град Ново Брдо налази се између Прилепнице и Криве реке северно од Гњилана. Одликује га мултикултуралност која није била тако честа појава у том историјском периоду. Осим српског становништва у граду су живели Дубровчани, Саси, Грци и Албанци. У време највећег напретка у Новом Брду живело је између четири и пет хиљада становника.

Тврђава Ново Брдо веома је богата историјом, сазидана је у време српског краља Милутина 1319. године. Унутар саме тврђаве експлоатисало се гвожђе, сребро, олово и злато.

За време владавине цара Душана Силног, Ново Брдо постаје један од најважнијих рудника Србије који поклања Хиландару осамдесет седам килограма сребра са плодне српске земље. Тврђава представља симбол економског процвата средњовековне Србије. Састојала се од мањег Горњег и већег Доњег града који су делили један заједнички зид и били повезани капијом. У склопу урбаног комплекса налазио се градски замак или цитадела. Право богатство рудника заправо лежи у мултикултуралном друштвеном животу који се одвијао у 14. веку.

О томе говоре и остаци не само православних цркава, већ и римокатоличких и муслиманских храмова. Међу истакнутим храмовима значајна је католичка црква Santa Maria in Novomonte, позната као Сашка црква изграђена у четрнаестом веку, као и православна црква Светог Николе. Иако је данас рурална и мултиетничка општина, новобрдска тврђава позната је као археолошко и историјско налазиште које пружа могућност упознавања традиције Косовског Поморавља. И после толико година разарања најзначајнијег рударског града средњовековне Србије, интезитет интересовања туриста не опада. Велики број људи из западне цивилизације долази у посету златном граду.