Ако би сте сe путујући Косовским Поморављем нашли на путу који повезује Гњилане и Урошевац, неизоставно ћете се у једном моменту наћи на узвишењу и са њега угледати високи звоник и жуту куполу цркве. Испред Вас је српско село Партеш и у њему црква Свете Тројице, у долини реке Биначка Морава. На седмом километру од Гњилана, у подножју између два брда, смештено је село Партеш. Лети окружено житним њивама и зеленим пашњацима, увек топло и отворено дочекује и испраћа све путнике који кроз њега прођу или успут сврате.

Име Партеш први пут се помиње у средњем веку за време кнеза Лазара под називом Партеш Кладенац и у турским пописима за време Отоманског царства. Касније, вероватно под утицајем турског и арбанашког зулума, Партеш се расељава, да би се у деветнаестом веку на том месту поново настанили Срби. О насељености на простору села Партеша у ранијим вековима посебно сведочи темељ цркве као и камени споменици у облику крста који, на брду званом Главичица, одолевају зубу времена.

kameni_spomenik_na_glavicici

Камени споменик на Главичици

Ово брдо налази се југоисточно од самог насеља на раздаљини од око један километар. Са Главачице, као једне од највиших тачака у ближој околини, са 525 метара надморске висине, пружа се поглед на само село Партеш и на велику ливаду јужно од села где вијуга Биначка Морава. На самом брду може се наћи темељ порушене цркве Светог Спаса, а у подножју уз саму реку чувени извор минералне воде Кладенац.

Temelj_crkve_Svetog_Spasa_na_Glavičici

Темељ цркве Светог Спаса на Главичици

Партеш је данас српско село са око 360 домаћинстава и нешто преко хиљаду становника. На велику жалост, ратни догађаји изазвали су ерозију друштва. Индустрија, која је у овом делу Косовског Поморавља била врло развијена, данас не постоји. Бројна предузећа су затворена или узурпирана, на хиљаде људи остало је без посла и без могућности нормалног живота и рада. Свакоднева ратна дешавања протерала су народ са својих огњишта. У тако тешким условима за живот Партеш је напустила чак четвртина становника, село је остало пусто, а огњишта празна.

pogled_na_partes

Поглед на Партеш

Главни извор прихода за многе и основни тип привређивања је пољопривреда, земљорадња и занатство. Вековима уназад занатски рад и њива одржавају и хране српске породице на Косову и Метохији. Управо се у томе, без обзира на лоше економско стање, крију потенцијали развоја и опстанка српског народа.

Црква вековима представља стожер опстанка српског народа и главни је центар окупљања православног света. Импозантна грађевина цркве Свете Тројице краси центар села. Осим цркве у Партешу се налази основна школа, амбуланта, као и неколико измештених одељења средњих школа и неколико огранака измештених државних институција.

црква_свете_тројице

Црква Свете Тројице

Ипак, највреднији украс Партеша јесу његови житељи. Жеља за опстанком и останком видљива је свуда и на сваком кораку: „на жуљевитим рукама ратара, на знојавом челу косача, у очима поносне мајке, у широком осмеху школарца, на набораном лицу старца, у свећи која гори у цркви“.

skola_u_partesu

Школа у Партешу

Због тога немојте се чудити ако на питање: ,,Зашто сте још увек ту?“ чујете: ,,Где је тиква никла, ту је и навикла“. На темељима оваквих схватања и као одговор на потребу да се онима који су остали да живе у Косовском Поморављу помогне основана је Хуманитарна организација „Косовско Поморавље“ у Партешу.