Ако би сте сe путујући Косовским Поморављем нашли на путу који повезује Гњилане и Урошевац, неизоставно ћете се у једном моменту наћи на узвишењу и са њега угледати високи звоник и жуту куполу цркве. Испред Вас је српско село Партеш и у њему црква Свете Тројице, у долини реке Биначка Морава. На седмом километру од Гњилана, у подножју између два брда, смештено је село Партеш. Лети окружено житним њивама и зеленим пашњацима, увек топло и отворено дочекује и испраћа све путнике који кроз њега прођу или успут сврате.
Име Партеш први пут се помиње у средњем веку за време кнеза Лазара под називом Партеш Кладенац и у турским пописима за време Отоманског царства. Касније, вероватно под утицајем турског и арбанашког зулума, Партеш се расељава, да би се у деветнаестом веку на том месту поново настанили Срби. О насељености на простору села Партеша у ранијим вековима посебно сведочи темељ цркве као и камени споменици у облику крста који, на брду званом Главичица, одолевају зубу времена.
Ово брдо налази се југоисточно од самог насеља на раздаљини од око један километар. Са Главачице, као једне од највиших тачака у ближој околини, са 525 метара надморске висине, пружа се поглед на само село Партеш и на велику ливаду јужно од села где вијуга Биначка Морава. На самом брду може се наћи темељ порушене цркве Светог Спаса, а у подножју уз саму реку чувени извор минералне воде Кладенац.
Партеш је данас српско село са око 360 домаћинстава и нешто преко хиљаду становника. На велику жалост, ратни догађаји изазвали су ерозију друштва. Индустрија, која је у овом делу Косовског Поморавља била врло развијена, данас не постоји. Бројна предузећа су затворена или узурпирана, на хиљаде људи остало је без посла и без могућности нормалног живота и рада. Свакоднева ратна дешавања протерала су народ са својих огњишта. У тако тешким условима за живот Партеш је напустила чак четвртина становника, село је остало пусто, а огњишта празна.
Главни извор прихода за многе и основни тип привређивања је пољопривреда, земљорадња и занатство. Вековима уназад занатски рад и њива одржавају и хране српске породице на Косову и Метохији. Управо се у томе, без обзира на лоше економско стање, крију потенцијали развоја и опстанка српског народа.
Црква вековима представља стожер опстанка српског народа и главни је центар окупљања православног света. Импозантна грађевина цркве Свете Тројице краси центар села. Осим цркве у Партешу се налази основна школа, амбуланта, као и неколико измештених одељења средњих школа и неколико огранака измештених државних институција.
Ипак, највреднији украс Партеша јесу његови житељи. Жеља за опстанком и останком видљива је свуда и на сваком кораку: „на жуљевитим рукама ратара, на знојавом челу косача, у очима поносне мајке, у широком осмеху школарца, на набораном лицу старца, у свећи која гори у цркви“.
Због тога немојте се чудити ако на питање: ,,Зашто сте још увек ту?“ чујете: ,,Где је тиква никла, ту је и навикла“. На темељима оваквих схватања и као одговор на потребу да се онима који су остали да живе у Косовском Поморављу помогне основана је Хуманитарна организација „Косовско Поморавље“ у Партешу.
