Помогли смо

Божићни пакетићи уручени деци у Бинчу и Врбовцу

Чланови наше организације потрудили су се данас, да крај распуста улепшају ђацима школе Младен Марковић из Бинча и малишанима из вртића Ђурђевак у Врбовцу. Посетили смо њихову школу и вртић и даровали им божићне пакетиће, којима су се најмлађи искрено обрадовали.

У истуреном одељену у Бинчу, школа од првог до четвртог разреда, заједно сам предшколцима броји свега шесторо ученика, док у вртић у Врбовцу иде четрдесеторо деце укључујући малишане из околних села Клокот, Могила, Грнчар и Бинач.

Дечији осмех, поглед и загрљај непогршиви су показатељ да ли је наш пут исправан. Они су ти који несвесно сведоче праве вредности и особине, охрабрују нас и подстичу да вредно наставимо са својим радом и у овој години. Зато им се захваљујемо, на гостопримству и срдачности, на игри и смеху и на томе што нас подсећају на истински смисао онога чиме се бавимо.

Хуманитарност мора бити утемељена на становишту да сва људска бића подједнако заслужују понос и поштовање и да је једини напредак заједнице онда када она напредује као целина. Новац је најмње што можемо даривати једни другима, он јесте наопходан као и остала материјална добра, али без заједничког ангажовања, улагања сопственог времена и знања и што је најважније саосећањања са онима којима је помоћ потребна, наш труд да некоме помогнемо је узалудан.

Трудећи се да испартимо најсавременије и најплодоносније начине бављења хуманитарним радом, не смемо заборавити да је у темељу таквог залагања и даље неко мало добро, нешто што смо давно урадили искрено и чиста срца и због тога осетили радост.

Радост даривања и љубав према ближњима морамо сматрати једним од најзначајнијих чинилаца упоришта нашег духа, а доброчинство грађанском дужношћу и друштвеном одговорношћу за добробит читаве заједнице.

И да на крају, не смемо заборавити оно што каже Свети Григорије Богослов:

„Дајући ономе који је рођен на земљи, ми дајемо ономе који седи на небесима.“