Пројекти

Помоћ за породицу Денић

Помоћ за Дениће

Знам људе судбином притиснуте, а још увек дишу – написала је одавно Десанка Максимовић.

Ове речи описују живот вредне и скромне породице Денић из Страже, коју поред родитеља Ђорђа и Лепосаве, чине и деца: Николина (10), Анђелина (9) и Марко (5) и њихов стриц Милован.

Село Стража – једно је од најсиромашнијих у Општини Гњилане. Некада српско, временом постаје мултиетничко, у коме Срби чине најугроженију већину. Под притиском немаштине и проблема Срби се последњих година исељавају и продају своју земљу. Породица Денић једна је од оних која то није учинила желећи да им деца остану на Косову и Метохији.

На улазуу стару сеоску кућу у којој живи ова породица, пред очима се на тренутак заледи суморна слика услова у којима живе. Две собе за коришћење, без купатила и воде у којима бораве сви Денићи – само су део проблема. Своју родну кућу наследили су од предака, у њој су живели они који су животима бранили своја огњишза на Космету.

Ипак, иако је историјски и духовно непроцењива у рушевном је стању: прокишњава, зидови се роне… Столарија је дотрајала и пропада, стакла са прозора су поотпадала и зато их покривају најлоном како би се заштитили од хладноће.

Занемарујући свакодневне недаће, немаштину, немилосрдне временске услове, ови људи настављају да се боре. Ваљда само тако окрутна природа, живот и околина могу изродити овако поносне и часне родитеље, који ће упркос свему учити децу да воле и не напуштају своје парче отаџбине.

Наслушали су се празних обећања, отпорни на разочарења, престали су да се надају да ће им неко помоћи, јер годинама нема никога ни да их обиђе.

Ђорђу је као печат на души остало да чува успомену на свог рођеног брата убијеног док је чувао стоку на испаши за време рата, то је још једно страдање које га вечно веже за ових неколико брда и небо над њима, којих се никада неће одрећи. – За време рата, 1999. године, Албанци су ми убили брата. И данас нас не остављају на миру, украли су нам две краве, сваке зиме нам краду шуму, али земљу нећемо продавати, јер желимо да је оставимо деци – каже Ђорђе.

Деци су усадили скромност и поштење, израстајући у велике људе, желе сасвим мале и једноставне ствари. Вредна су, уче и воле да раде и помажу. Често не могу у потпуности да прате наставу јер немају свој рачунар, свеске, недостаје им много тога што родитељи нису у стању да им обезбеде. Николина и Анђелина надају се новој кући, како би имале више простора за учење и како их другари у школи не би задиркивали због тога што живе у сиромаштву. Њихов млађи брат Марко највише од свега жели рачунар, волео би да може да игра игрице са другарима и да помоћу њега боље учи.

Једини сигуран приход за ову породицу је дечији додатак и новчана социјална помоћ, то свакако није довољно да се деца несметано школују и да Дeнићи саграде нови дом.

Надамо се да ће Хуманитарна организација Косовско Поморавље успети да помогне овој храброј породици и подстакне своје сународнике да бринући о најугроженијима, једни другима вратимо наду да можемо бити бољи него што јесмо.

Отворимо своја срца за оне који сем нас немају коме да се пожале, саградимо Денићима дом и вратимо им веру у бољу будућност!

Донације можете извршити путем PayPal налога или директно на број жиро рачуна, назнаком „ЗА ДЕНИЋЕ“

Донације путем PAYPAL

Оставите коментар