Живот на КиМ

Село Клокот и црква Св. Петра и Павла

Едиција: Села и цркве Косовског Поморавља

Село Клокот у коме се налази црква Св. Петра и Павла је мултиетничко село у општини Витина. Насељавају га Срби и Албанци, при чему Cрби чине већину. Ово село броји око 150 српских кућа и налази се на раскрсници путева који спајају Урошевац и Косовску Витину са Гњиланом.

Смештено на равници, окружено је квалитетним и плодним њивама тако да је основна делатност клокоћана пољопривреда. Поред пољопривреде и ратарства развијено је и сточарство али је ипак Клокот најпознатији по бањи. Клокот Бања је неодвојиво насеље од самог Клокота. У селу и околини постоји неколико термалних извора чија се температура креће од 16 до 32°C, па и до 50°C. Акумулација високих температура воде и великих количина минерала и гасова, омогућују да се под притиском који се том приликом ствара, ова вода појављује у виду водоскока – гејзира.

Слика 1. Парк у Клокот Бањи

Слика 2. У правом плану српске куће а у позадини смештајни комплекси Клокот Бање
Слика 3. Стари водоторањ у Клокот Бањи

Клокот Бања по својој лековитости и значају спада међу 34 познатијих и већих бања у Србији заједно са Буковичком Бањом, Бањом Врујци, Матарушком Бањом, Нишком Бањом итд. Раније постојеће јавно друштвено предузеће данас је приватизовано и у власништву је Албанаца. У тим оквирима функционише Центар за рехабилитацију и физикалну терапију. Такође, вода из ове бање се флашира и продаје у оквиру неколико мањих приватних предузећа. Нека су у власништву Срба.

Село Клокот је добило назив управо по многим површинским изворима термо-минералних вода, где се може чути клокотање воде, нарочито у јаругама и мочварним местима у атару села.

Слика 4. Улица у Клокоту
Слика 5. Раскрисница путева који воде за Витину (лево) и Урошевац (право)
Слика 6. Раскрсница Светосавске и улице Бранислава Нушића

Клокот је веома старо насеље равничарског типа. О томе сведоче археолошки остаци Врбан-града, где су нађени темељи зграда, посуђе, бисте, водоводне цеви итд. На овом месту живеле су различите цивилизације и увек се користила лековитост воде и Клокот Бање. Клокот се помиње и у документима из средњовековних српских држава као и у документима Османске царевине и Аустро-угарске.

Данас у селу Клокот функционишу неколико институција Р. Србије укључујући и основну школу ,,Свети Сава“. Ова школа броји око 80 ђака, а постоје подаци да је у Клокоту школско образовање било организовано с почетка прошлог века.

Слика 7. Основна школа ,,Свети Сава“ у центру села
Слика 8. ,,Стари“ и ,,нови“ Клокот
Слика 9. Традиционални изглед капије (са ,,капиџиком“ – мала врата) у Косовском Поморављу

У селу се налази и црква Св. Петра и Павла. Поред самог пута који повезује Гњилане и Урошевац, изградња ове богомоље је започета 1980. године и то на предлог албанца из суседног села Радивојца. Како наводи Станислав Ц. Којић у својој књизи Клокот са околиномовом албанцу се у сну јавило предсказање за место где се треба изградити нова црква. У Клокоту је постојала стара црква Св. Петке чији су остаци и данас видљиви, у близини остатака Врбан-града. Ова црква као и још старија црква Св. Николе су вероватно порушене још у турско доба.

Слика 10. Црква Св. Петра и Павла

Градња нове цркве завршена је 1985. године уз бројне потешкоће. Наиме, локално општинско руководство (већина Албанаца) дуго је одбијало да изда грађевинске  дозволе. Такође, ондашња милиција је често покушавала да спречи радове, али је народ увек излазио и бранио изградњу. Уз посредовање тадашњег владике рашко-призренског Павла, црква је успешно изграђена. Освећена је у недељу 14. јула 1985. године. Занимљиво је да се у цркви чува стари казан из цркве Св. Николе и двокрилна школска врата из турског доба.

Након повлачења српких војних и полицијских снага са Косова и Метохије било је више покушаја рушења цркве. Међутим, у дворишту цркве су били смештени амерички војници те је црква остала неоштећена.

Црква Св. Петра и Павла данас постојано стоји и сведочи о јакој вери српског народа. Срби у Клокоту, слично као и Срби у другим мултиетничким насељима на КиМ, живе у специфичним околностима. Иако је лоша економска и материјална ситуација, и присутност Албанаца, многе натерала да се одселе из овог места, преостали Срби и даље чувају вековна огњишта.