Манастир Драганац први пут у историји помиње се 1381. године у Оснивачкој повељи манастира Раванице. Основао га је кнез Лазар, назвавши га по својој кћерки Драгани. О историји манастира Драганац упознати смо углавном кроз колективно сећање народа, које се преноси са колена на колено. Манастир је посвећен Светим арханђелима Михајлу и Гаврилу. Кроз историју српског народа на овим просторима, манастир је био и едукативни центар, као и колевка српске писмености кроз коју се ширило православно образовање.
Године 2011. за игумана манастира именован је Иларион. Братство манастира броји дванаест чланова. Монаси производе тамјан, дрвене крстове, уређују врт са живином и веома су активни у превођењу православних текстова на енглески језик.
У склопу манастира смештен је конак, где се налазе келије за госте.
Манастир Драганац припада Епархији рашко-призренској. Испред манастира налази се извор воде познат по својим лековитим својствима, о којем постоје разна предања. Од давнина људи верују у моћ изворске воде, те радо долазе у манастир како би се излечили.
У малом селу Косовског Поморавља налази се духовно средиште српског народа – манастир Драганац. Он није само духовно утемељење живота Срба са овог простора, већ представља бастион српске традиције, и идентитет преосталог српства на овим просторима. Манастир је преживео сва друштвена превирања – ратове, социјализам, као и терор од стране косовских Албанаца.
Зидине манастира из 14. века бришу све социјалне разлике, свакодневна искушења са којима се последњих деценија српски народ суочава, истовремено, стварајући духовно јединство Срба.
Православни хришћани овде налазе утеху за своје недаће и страдања, молитву за своја благостања. Уз велике напоре оца Кирила и игумана Илариона, манастир је реновиран и одише новим сјајем, а његова духовност има корене у дугој традицији српске православне цркве. Ако је могуће увидети прошлост кроз сећање, онда је могуће радовати се будућности кроз слутњу, наду и веру. Докле год постоји манастир Драганац, постојаће и дух српског православља у Косовском Поморављу. Само ће сећањем живети идеја о великом доприносу кнеза Лазара не само на бојном пољу, већ и у очувању духовног идентитета Срба.
