Томанце је мало сеоско насеље у Косовском Поморављу смештено у општини Косовка Каменица, од које је удаљено 12 километара, а од Гњилана 17 километара.
Томанце је старо српско село. Међутим, не може се прецизно одредити година његовог настанка. Михаило Лукаревић, новобрдски трговац из Дубровника, оставио је први писани траг о постојању села када 1434.године у својој књизи дужника помиње извесног Радована ,,де Алтоманци“. Извесно је да је Томанце настало много пре Радовановог задуживања и да је вероватно формирано у време првих српских сталних насеља у раном средњем веку или касније, као посед властелинске породице Алтомановић – Војиновић. Отуда и назив села Алтоманце, односно данашње Томанце.
Никола Алтомановић – Војиновић, српски великаш, војсковођа и ратник из друге половине 14. века, је, поред освојених крајева на Косову, освојио и држао велики део Херцеговине, залеђе Дубровника, север садашње Црне Горе, Подриње и Полимље, Ужице и Звечан и предео садашње Мачве.
Томанце се спомиње и у преписци коју је Милан Ракић, чувени српски песник и вицеконзул у Приштини, имао са тадашњим министром иностраних дела Милованом Миловановићем. 6. јуна 1910. године. Милан Ракић му је писао о побуни Албанаца са Косова и Метохије против Турака и одузимању оружја од Срба у околини Гњилана:
,,За сада се још не може говорити ни о привременом умирењу Арнаута. Велике арнаутске масе још се налазе југозападно од Ђаковице, а Лаб и гиланска нахија још задају бриге властима које се боје нових покрета… У гиланаској кази (турска) војска је чинила нечувена насиља над Србима приликом одузимања оружја. Тамо је завладала права паника, а власти, и цивилне и војне, употребиле су сва средства да што више оружја одузму од Срба.“
Ракић даље набраја места у којима је извршено одузимање оружја. Поред Витине, Коретишта, Глоговца, Петровца, Ропотова забележио је да је у Томанцу одузето ,,5 кремeњача, 1 капислара, 7 револвера, премлаћен је кмет Тома Симић“
Данас Томанце има око 170 становника. Истурено одељење основне школе ,,Трајко Перић“ похађају ученици нижих разреда, док ученици виших разреда иду у матичну школу која се налази у Великом Ропотову и удаљена је 2 километра од Томанца. Такође, у Томанцу постоји и вртић ,,Пчелица Маја“.
Иако велики број породица из околних села напушта своја родна места, становништво села Томанца не одлази. Чак се бележи и пораст броја рођених беба последњих година. У кратком временском периоду, у овом малом селу, рођено је 5 беба.
Такође, оно што је јако занимљиво јесте да су млади изузетно борбени и жељни промена и напретка. Један од доказа је и настанак улице којој су дали име – Улица срећних људи. Како кажу, улица је заиста срећна. У њој се састају деца, родитељи, мноштво младих људи, као и мештани других села.
