Живот на КиМ

Манастир Убожац – две историје и две легенде о зевету једној вери

Духовно уточиште за Србе из околине Косовске Каменице, урушена светиња и место преплитања две историје и две легенде о зевету једној вери – манастир Убожац.

Мештани села Мочаре кажу да је овај јединствени духовни комплекс саграђен у првој половини 14. века, као задужбина светогорског игумана Старца Исаије. Сматра се да се у манастиру налазе мошти његових родитеља, властелина краља Милутина, који су се у њему замонашили. Ипак, о самом манастиру нема много писаних трагова. Оно што Срби из овог краја знају, је да се у њему дешавају чуда, исцељују болести и испуњавају жеље. 

ИМЕ МАНАСТИРА

Иларион Руварац био је први историчар који је писао о Убожцу. Он је према записима патријарха Пајсеја претпостављао да се манастир налази у Анђеловој Тополници, иако није знао ништа више о поменутом месту. Касније ће Стојан Новаковић, Анђелову Топоницу препознати у средњовековној новобрдској области Тополница, сматрајући да се Убожац налази у селу Божевцу код Новог Брда.

 Међутим, у праву је био једино Атанасије Урошевић историчар пореклом из Гњилана. Према његовим речима, назив топоничког села Босце настао је од Убожац или Божац. Према томе закључио је и да се рушевине цркве и манастирских зграда налазе близу Босца, у атару села Мочаре.

ЛЕГЕНДЕ О УБОЖЦУ

Једно предање каже да су у исто време манастире градиле две сестре, једна у атару села Горње Кормињане, а друга у селу Горње Мочаре. Када је српски властелин обишао саграђене манастире, за Убожац крај Горњег Мочара рекао је: “Што саградисте светињу где нема воде? Зар из бунара да се служите? Рђаво је то место”.
По том предању цео крај добио је назив Рђавац. По другом предању, у зидинама Убожца живи неотровна велика змија која чува комплекс. Она насилнике и непожељне одвраћа још од капије. (https://dodjiividi.blogspot.com)

АРХИТЕКТУРА

Манастирског двориште имало је облик закошеног правоугаоника, а у његовом средишту налазила се црква. У оквиру манастира постојале су и спратне грађевине, чија су приземља имала економску намену, док је на спрату била трпезарија.

План манастира Убожца

Зидови просторија били су од полуобрађеног камена и малтерисани, а остали делови манастира служили су као монашке келије. Поуздано се зна да су сви објекти настали једновремено, када је грађена и црква.

У цркви су се очували и делови каменог намештаја. Неки од њих су: часна трпеза, мермерни свећњак, фрагменти мермерних стубића, неколико камених плоча и једна квадратна плоча са орнаменталном шаром која вероватно представља амвонску розету. Иако данас нема ни трага од живописа, утврђено је да је црква била осликана. Атанасије Урошевић тврди још и да је приликом археолошког ископавања на зидовима било трагова фресака.

Да ли је убожачка црква заиста подигнута у XIV веку?

Постоје многи елементи који  указују да рушевине манастира ипак датирају из нешто каснијег периода него што тврди народно предање.  Манастир се у писаним изворима помиње тек од средине 16. века. Руварац је проницљицо указао и на чињеницу да је Божац, записан у Пећком поменику поред охридског архиепископа Прохора, највероватније манастир Убожац.

На првим странама Пећког поменика, који је највећим делом исписао патријарх Пајсеј (1614–1647) налази се одељак са поменима архиепископа и патријарха српских који завршава именима Прохора и Никанора. С обзиром да су уз све поменуте архиепископе и патријархе наведена њихова ктиторска дела, навођење Божца (како је раније изгледа називан Убожац) поред архиепископа Прохора односило на његово ктиторство над овим манастиром.

МЕТОХ ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ( ИЗ УБОЖЦА У САНКТ ПЕТЕРБУРГ)

Патријарх Пајсеј је неколико пута посећивао манастир, поклањао му књиге и остављао опширне записе. Тако је 12. октобра 1620. у једној рукописној Лествици записао да књига припада манастиру Убожцу у Анђеловој Тополници и да се и раније налазила у овој цркви. Истог дана патријарх је цркви Ваведења у Анђеловој Тополници поклонио и Минеј за септембар који је нашао у Студеници, а претходно је припадао Жичи. Књигу је најпре пренео у Пећ и затим подарио Убожцу да тамо служи док се не обнови Жича.

У Убожцу је 1586. године умро патријарх Саватије, што је забележено у натпису над главним улазом у наос пивске цркве, коју је саградио за време док је био херцеговачки митрополит.

Због посебне пажње с којом се односио према Убожцу, Стојан Новаковић сматра да је патријарх Пајсеј у њему замонашен. Осим Пећке патријаршије и Грачанице, која је сматрана за друго патријаршијско седиште, патријарх Пајсеј, поклонио је Убожцу једну књигу из запустеле Жиче, са обавезом да је врати Првој архиепископији кад она буде обновљена.

Није случајно то што су књиге, а вероватно и остале драгоцености, када је манастир запустео, пренете у Пећку патријаршију. И данас се у њој налазе чак 4, док се и за остале убожачке књиге мисли да су једно време биле у Пећи, као што је случај са деловима Требника који су у XIX веку из Пећке патријаршије однети у Санкт Петербург. Све наведено говори да је Убожац заиста могао бити метох Пећке патријаршије.

НАЦРТИ СА СВЕТЕ ГОРЕ

Својим планом убожачка црква представља изузетак од старије српске архитектуре из времена Лазаревића и Бранковића и охридског градитељства. Охридски архиепископ Прохор очигледно је такав план преузео са Свете Горе са којом је одржавао вишеструке везе. Сличност између Убожца  и светогорских споменика је уочљива, иако међу њима не постоји ниједан католикон, старији од XVI века, који би био потпуно исти као Убожац.

УБОЖАЦ ДАНАС

„Некада угледни манастир са великом црквом, келијама, трпезаријом и многобројним економским просторијама претворио се у импозантну рушевину, а временом су заборављени и назив
манастира, и посвета његове цркве, као и имена оних који су га подигли, о њему се старали и у њему живели.”

Овим речима професор Бранислав Тодић, чијим смо се радом послужили приликом писања овог текста, описује данашњи изглед манастира.

Убожац је напуштен крајем 17. века, а од тада није обнављан. Тешка времена која су уследила спречавала су и Патријаршију, али и богате појединце да се прихвате обнове.

Због тога је и данас, иако једини у овом крају, манастир Убожац остао да у рушевинама сведочи историји и легендама. За Марковдан се сваке године овде окупљају верници из свих крајева Србије, а локално свештенство служи Свету Литургију.

Још 2005. године говорило се о обнови Убожца. Нажалост, обнова иде слабо, а истина о манастиру можда се и након силних истраживања неће открити, док по Божијем благослову, уједињени поново не подигнемо убожачку светињу.

ИЗВОРИ:  МАНАСТИР УБОЖАЦ (The Monastery of Ubožac), Kosovsko-metohijski zbornik 5, Belgrade 2013, https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/rts-2/3078983/zivot-i-standardi-ubozac-kao-slutnja, https://dodjiividi.blogspot.com

Оставите коментар