У Пасјану, на Косову и Метохији, обележен празник Свете новомученице Босиљке Пасјанске
Православни народи целог света ове недеље прослављају две светитељке. Једну надалеко познату широм православних земаља Преподобну мати Парaскеву и другу, чије име се, као милост Божија, недавно пројавило међу Србима на Косову и Метохији, Свету новомученицу Босиљку Пасјанску.
Српска православна црква одредила је да се празник Свете Босиљке прославља дан уочи великог празника Свете Петке 26. октобра. Иако су места одакле потичи ове две светитељке, удаљене стотинама километара, њихова жртва Христу потврђује да су време, простор и страдање пролазни, а да је вечна једино Његова истина.
Овогодишњој прослави празника Свете Босиљке у Пасјану присуствовало је његово преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, викарни епископ новобрдски Иларион, братства и сестринства околних манастира, свештенство и верни народ у великом броју. Након литургије деца из Пасјана и околине, припремила су културно-уметнички програм, а на самом почетку народу су се обратили владика Теодосије и директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, г. Петар Петковић.
„Света новомученица Босиљка је најлепши цвет овога села, навише што је народ дао, и оно највише што нас заступа пред Богом је њена чиста жртва која је принета Богу. Свети мученици су највећи пред Богом, зато што су најсличнији Богу, они су себе принели на жртву онако како је Господ принео. Света Босиљка је не само пример, него и обавеза да и ми чини добро не само себи, не само читавом народу, него и целом свету, што ће бити добро за наша будућа покољења. Радује ме што је јако пуно деце данас овде. Свако ме дете на Косову подсећа на Свету Босиљку“, рекао је владика.
Баш као и Света Петка, Босиљка Рајчић била је дјева, смерна и побожна, послушна својим родитељима. Живела је у селу Пасјане на Косову и Метохији, које су, после Косовског боја, окупирали Турци и чинили велика зла хришћанима. Босиљка је за време рада у пољу, као и много српске девојке тога времена, била отета од Турака. Приморавали су је да се потурчи и прими ислам и уда се за Турчина, што су јој саветовале и остале отете жене са којим је била затворена. Постоји прича да је међу потурченим женама била и њена рођака која јој је говорила да ће лепо живети ако поштује мужа и узме његову веру, на шта је Босиљка мирно одговарала: „Христос је мој изабраник.“
Због своје чврсте решености да не изда Христа, пострадала је за православну веру и остала дјева довека. Отмичари су њено тело раскомадали и расули по околним пашњацима не били показали како пролазе они који се успротиве њиховој сили. Народ из Пасјана сахранио је њене кости на сеоском гробљу, да би их за време комунизма извадили и узидали у стуб цркве Преображења Господњег у Пасјану, јер су страховали да ће их комунисти ископати и уништити, како би изругали народно веровање о светој девојци, које се селом преносило вековима.
Тек 2019. године одлучено је да се на стубу изврше археолошка испитивања која су потврдила оно у шта су Срби из Пасјана беспоговорно веровали и чували више стотина година. Од тада, српско село Пасјане, али цело Косово и Метохија, цела Србија и сви православни хришћани благословени су још једном светитељком са Косова и Метохије.
Света Босиљка Пасјанска прелепа дева дугих плетеница, обучена у народну ношњу гњиланског краја, уздигла се тада до вечности и стала уз Светог српског Кнеза Лазара, уз све Косовске мученике и новомученике и засијала као водиља српском народу који овде и данас живи.
